Зовеме се Виолета Станковић. Моји родитељи су били учитељи. Живели смо у школи, односно у стану који је био саставни део школске зграде. Звоно, табла и креда постали су саставни део мог живота. Сасвим природно је било да и ја једног дана наставим да образујем децу.

Мој посао не почиње уласком у учионицу и не завршава се изласком из ње. За мене мој посао представља начин живота. Просветни радник сам свуда и на сваком месту. Образовање деце је мисија и трудим се да се моја деца, како ученике из милоште зовем, развију у добре, поштене и вредне људе жељне знања и промена.

Завршила сам Педагошку академију у Алексинцу и Учитељски факултет у Врању. Трудим се да увек будем у току са свим што ми може користити у настави.

Мислим да добар учитељ, ако не иде испред времена, бар треба да иде у корак с временом, а ја се трудим да корак одржим…